Hipertenzija

Arterijski pritisak

Krvni (arterijski) pritisak se odnosi na pritisak u arterijskom sistemu. Venski sistem podleže drugačijem režimu.

PRITISAK VAM JE 120/80. ODLIČNO, ali to je pritisak u trenutku merenja, u sedećem položaju i sa smirenim organizmom. Tokom dana pritisak varira npr. prilikom udaha i izdaha, prilikom promene položaja tela, zatim usled promene atmosferskih prilika, zbog toga što vas je neko, ili nešto iznerviralo, itd.

Takođe, velike promene krvnog, odnosno arterijskog pritiska, događaju se kod fizičkih aktivnosti. Kada je čovek mlad i zdrav, ima elastična tkiva i uglavnom može mnogo toga da istrpi bez posledica. Međutim, kada dođe u neke zrelije godine, pitanje je koliko je sačuvana elastičnost, u prvom redu krvnih sudova i koliko su želje pojedinca u skladu sa njegovim mogućnostima, za koje često mnogi i ne znaju kakve su. Čini im se da mogu sve, međutim …

Posebno bi trebalo da budu obazrivi oni ljudi, koji već imaju povišen pritisak, a hteli bi da se bave fizičkim aktivnostima.

NAREDNI REDOVI UKAZUJU NA PROMENE KRVNOG PRITISKA U ODNOSU NA VEŽBE TJ. VRSTU AKTIVNOSTI

CIKLIČNE AKTIVNOSTI – TRČANJE, PLIVANJE, VOŽNJA BICIKLE I SL.

IMG_5833                               IMG_5834

Karakteristika cikličnih aktivnosti

Angažovane su velike mišićne grupe u režimu umerenog napora, uz ritmično disanje i uz pretpostavku da se rad obavlja u dužem vremenskom periodu, bez smanjenja intenziteta. Takva vrsta aktivnosti pripada tipu aerobnih vežbi i traju više od 10 minuta.

Progresivno povećavanje opterećenja kod cikličnih vežbi, kao što je ubrzavanje trčanja, ili trčanje uzbrdo, ili  kod vožnje bicikla, povećavanjem otpora pri okretanju pedala, dovodi do veće  potrebe za kiseonikom, odnosno dolazi do aktiviranja drugih izvora energije, što uvodi organizam u anaerobni rad, dakle rad bez prisustva kiseonika, i u takvim uslovima, može da traje oko dva minuta.

                                                                                              Tabela 1. Pritisak u toku cikličnih aktivnosti

CIKLIČNE AKTIVNOSTI

GORNJI PRITISAK

mm Hg

DONJI PRITISAK

mm Hg

PULS NAPOMENA
Trčanje na traci pri brzini od 8 km/h Od 160 do 180 Oko 80 Oko 130 Trajanje oko 6 minuta
Vožnja bicikle pri progresivnom oprerećenju do 200 W na 60 obrtaja/min. Od 160 do 220 Od 90 do 100 Od 100 do 140 Progresija opterećenja u toku 6 minuta

 

Ciklične aktivnosti pogoduju kardiovaskularnom sistemu, pod uslovom da su ujednačenog i umerenog opterećenja sa ritmičnim disanjem. Takva aktivnost pripada aerobnom tipu i može da traje i više od 10 minuta.  Gornji pritisak se kreće obično u rasponu od 160 do 180 mm Hg, a donji pritisak uglavnom ne prelazio vrednosti 90 mm HG, a može da spadne i ispod 80 mm Hg. (Tabela 1)

Kod cikličnijh aktivnosti sa progresivnim opterećenjem, kao što je npr. vožnja bicikle uzbrdo, gornji pritisak može da poraste i preko 200 mm Hg, a donji i preko 100 mm Hg u zavisnosti od stepena napora.

Takođe karakteristični su skokovi pritiska pri prelazu iz jednog režima rada na viši,odnosno naporniji režim. Ako vozite biciklu npr. na  120 W i naglo povećate opterećenje na 200 W gornji pritisak može da skoči i do 60 mm HG, tako da takve nagle prelaze treba izbegavati, u slučaju da imate malo više godina i da već imate visok pritisak.

 

 

IZDRŽAJI – UPORI, POLU-ČUČANJ, VIS, ITD.

IMG_5835                                                        IMG_5842

Karakteristika statičkih vežbi

Statičke vežbe, ili izdržaji, takođe angažuju velike mišićne grupe za održavanje zadatog stava. Intenzitet je određen upravo održavanjem traženog položaja tela i može da traje minut, a kod dobro utreniranih osoba i duže. Disanje je ritmično, ali otežano, odnosno plitko, kod položaja, koji zahtevaju naprezanje grudne i trbušne muskulature.

                                                                                           Tabela 2. Prtisak u toku izdržaja

IZDRŽAJI

GORNJI PRITISAK

mm Hg

DONJI PRITISAK

mm Hg

PULS NAPOMENA
Upor na laktovima (sa slike) do 200 Od 80 do 100 Oko 135 U zavisnosti koliko dugo vrši izdržaj
Polu-čučanj bez dodatnog opterećenja Oko 170 Oko 120 Oko 140  
Ležanje na lopti Oko 150 Oko 85 Oko 100  
Izdržaj u sportskim zahvatima (džudo, rvanje) Oko 250 120 Oko 120  

Izdržaji su prilčno naporni i mogu da uzrokuju veliko povećanje pritiska, tako da ih treba izbegavati što je više moguće. Uglavnom su to položaji gde se održava položaj tela tako da se  napinje trbušna muskulatura, što nadalje provocira otežano disanje i povećanje pritiska (Tabela 2).

DINAMIČKE  VEŽBE (REPETITIVNE VEŽBE)– SKLEKOVI, TRBUŠNJACI, ČUČNJEVI, ITD,  KAO I ODGOVARAJUĆE VEŽBE SA TEGOVIMA

IMG_5840                               IMG_5845

 

Karakteristika dinamičkih vežbi

Angažovane su odgovarajuće mišićne grupe u režimu umerenog do intenzivnog napora uz ritmično disanje, do granice kada intenzitet dostiže maksimalni nivo i kada disanje postaje otežano. U zavisnosti od utreniranosti osobe, a i vrste opterećenja, rad  se može vršiti u aerobnim uslovima kada je uspostavljeno ritmično disanje i anaerobnim uslovima kada posle određenog period (do 2 minuta) mora doći do prekida rada uz otežano disanje.

                                       Tabela 3. Pritisak u toku dinamičkih vežbi

DINAMIČKE VEŽBE GORNJI PRITISAK DONJI PRITISAK PULS NAPOMENA
Sklekovi 160 90 130  
Trbušnjaci 150 do 160 80 do 100 140 U zavisnosti da li se leđa spuštaju na podlogu ili ne. (Ako ne, pritisak može da dostigne i 200 / 120 mm Hg
Čučnjevi 165 100 130  
Potisak sa grudi u sedećem položajiu  (sa slike) 160 100 do 110 140  

Dinamičke vežbe (Tabela 3) se obično rade u serijama i ako nema dovoljno odmora između serija tj., ako se vežbe nadovezuju jedne na druge, kumulativni efekat može da dovede do povećanog iznosa pritiska. Mlad čovek se obično ne obazire na takve probleme jer ih i ne oseća, ali oni koji imaju godina i još ako imaju povišen pritisak moraju između serija da odmore, tako da u svaku novu seriju uđu sa smirenim organizmom. 

VEŽBE SA MAKSIMALNIM NAPREZANJEM – BENČ, POTISAK NOGAMA I SVE VEŽBE GDE SE OTPOR, ODNOSNO TERET, MOŽE SAVLADATI SAMO JEDNOM

IMG_5836                                               IMG_5838

Karakteristika vežbi sa maksimalnim naprezanjem

Maksimalno naprezanje zahteva, da se otpor savlada samo jednom uz maksimalan napor i uz zadržavanje disanja. Zadržavanja daha je uslovljeno maksimalnim naprezanjem grudne i trbušne muskulature. Pored toga zadržavanje daha je neophodno, jer se time stvara stabilan oslonac za mišiće angažovane u pokretu. U protivnom, izdisanjem, pomeraju se rebra i grudni koš, tako da pripoji mišića ne  daju stabilan oslonac(osim u slučaju benča gde se pri kraju pokreta vrši eksplozivno izdisanje i time omogućava trenutno rastrećenje i ispravljanje ruke u zglobu lakta).

             Tabela 4. Pritisak u toku vežbi sa maksimalnim naprezanjem

MAKSIMALNA NAPREZANJA GORNJI PRITISAK DONJI PRITISAK PULS NAPOMENA
Benč 250 oko 120 110-130 Napor od max 5 sekundi
Potisak nogama (sa slike) 250 oko 120 110-130 Napor od max 5 sekundi
Jednoručni biceps (sa slike) 220 oko 120 110-130 Napor od max 5 sekundi

Maksimalna naprezanja provociraju i maksimalne vrednosti krvnog pritiska (Tabela 4). Usled takvog angažovanja organizma može doći do ozbiljnih povreda, odnosno pucanja krvnih sudova.  Lakši je oblik kada puknu kapilari u oku ili negde na telu i to ako se desi trebalo bi da bude upozorenje da se sa takvom vrstom aktivnosti prekine.

Ljudi u godinama i oni koji imaju problem sa pritiskom ne bi trebalo da se upuštaju u takvu vrstu aktivnosti. 

 

3 thoughts on “Arterijski pritisak

  1. Повратни пинг: Dizanje tegova | City Step
  2. Повратни пинг: Trening gojaznih | City Step
  3. Повратни пинг: Gojaznost |   © 2020. CityStep.net

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Compare