Dijabetes

FIZIOLOŠKA BAJKA (DIJABETES)

IMG_6102

Da biste lakše razumeli metaboličke procese u organizmu, fiziološki elementi su dobili status živog bića

(Na kraju pogledajte objašnjenje)

SLAĐAN

Postojalo je jedno lepo i prostrano kraljevstvo, a bogami i prilično bogato, nalik na Veneciju i Amsterdam, sa puno rečnih tokova, kanala i rečica. Sva ta voda se slivala u glavni tok i tekla do Kraljeve palate. Tu bi išla oko dvorca i vraćala se prema prostranstvima kraljevstva. Svuda uz obalu su se uzdizale lepe kuće i zgrade sa cvećem i zelenilom. Stanovnici su bili svakojaki. Bilo je tu i ljudi i patuljaka, dvonožnih bića i onih sa više nogu i ruku. Čak i sa četvoro očiju, pa još vitezovi, gmazovi, ensine i ko zna ko sve još.
Kralj Slađan je bio vrhovni gospodar, ali u dvorcu su postojali, kao i u svim kraljevstvima, posebni čarobnjaci-mudraci, koji su bili šefovi posebenim tajnim službama. Svaka tajna služba je imala svoje tajne odaje u koje niko živ nije smeo da uđe. Te su tajne službe brinule da Kralju i kraljevstvu bude dobro i da ih čuvaju od zlih sila. Jedna od tih tajnih službi je bila takozvana hipo-služba i bila je jedna od najodanijih kralju. U tajnim odajama dvorca bi smišljali planove kako i šta treba da se radi i kada sve osmisle, slali bi svoje agente po kraljevstvu da to sprovedu u delo i nije bilo tog stvora, koji njih ne bi poslušao.
Jedino što je bilo malo čudno, je to što su ljudi jedan deo dana morali nešto da rade i to u grupama. Tako je naredio Kralj Slađan i to se ne poriče. Neki su brali voće, neki su kopali baštu, a neki su išli na folklor, klizanje, basket, trčanje ili u teretanu. Uglavnom su se svi igrali, ili radili.
Kralj je bio toliko dobar i sposoban, da je zahvaljujući njemu svaki dan u kraljevstvo stizala isporuka hrane u specijalnim kutijama i ostavljana na posebno mesto u kraljevstvu. Gmazovi, Ensine i Šestonožna bića su raspakivali te kutije i slali hranu rekom da plovi po kraljevstvu. Bilo je tu svega, a i onoga što ljudi najviše vole – slatkiša, peciva, pica, uštipaka i raznih đakonija.
Ovo kraljevstvo se razlikuje od svih do sada, zato što u njemu nisu postojale prodavnice. Svim ljudima u kraljevstvu hrana je donošena na kućnu adresu i njihovo je bilo samo da otvore vrata. Pored toga u kraljevstvu nisu postojali ni putevi. Samo reke, rečice i manji i veći kanali. U stvari, postojao je samo jedan put da se dođe do kraljevstva i to do pećine u kojoj je bio tobogan niz koji se dostavljala hrana. Čim bi se hrana istovarila u pećinu, zazvonio bi alarm u tajanstvenoj školi tako da bi patuljci bili spremni da dočekaju pakete.
Po istovaru, Amilaze su prve raspakivale kutije i dalje bi ih puštale niz tobogan kao u akva-parku dole do predvorja, gde su živeli Ensine, Gmazovi i te iste Amilaze iz gornje pećine. Ensine su bili takozvani Pepsini, koji su živeli u predvorju, a dalje u mračnim hodnicima su čekali Gmazovi iz tajanstvene škole, zvani Tripsini i Lipaze sa šest nogu. Oni bi otvarali pakete i slali hranu da pluta rekom. Svako od njih je bio zadužen za određenu vrstu hrane. Amilaze su raspakivale samo slatkiše, Pepsini i Tripsini meso, a Lipaze samo ono što je masno. Kada se hrana konačno pojavi na određenom mestu u reci, onda nastupaju patuljci tajanstvene škole.
U toj školi su radili specijalni čarobnjaci-profesori, koji su učili posebno odabrane patuljke, kako, kada i šta da rade sa hranom i kome da je dostavljaju. U toj školi se još svašta nešto radilo, samo to je bila velika tajna. Tu nije mogao da uđe običan stanovnik kraljevstva, nego samo specijalni agenti poslati sa dvorca od hipo-službe.

Patuljci

Veoma važni učenici koji su završavali tu tajanstevnu školu su bili Beta patuljci. Oni su imali najbitniju ulogu u dostavljanju hrane do ljudi, a pored toga, pazili su da se hrana ne ostavlja po rečnim tokovima i da se ne prave deponije da ne bi došlo do zagađenja. Pored njih, tu su se školovali i Alfa patuljci, koji su imali isto tako veoma važnu ulogu u ishrani Kralja i ostalih dvorana.

Beta patuljci su spremno dežurali na obali ispred škole i čim bi rekom stigla klopa, oni bi skakali u vodu, hvatali pakete, tovarili ih u vreće i čamcima vozili do svih ljudi po kućama i stanovima, a najviše su voleli da raznose slatkiše. Pored toga nosili su oni meso i mast i bili su od velikog značaja za kraljevstvo. Došli bi do vrata, pozvonili, domaćin bi im otvorio i oni bi isporučili paket. Ljudi bi od toga malo pojeli, a ostatak spremili po plakarima da im se nađe kada zatreba.
Od celog kraljevstva, jedino u dvorcu nije bilo plakara i špajza. Jedino Kralj i dvorani nisu imali zalihe hrane, kao ostali ljudi. Oni su se hranili tako što su iz reke uzimali hranu, zato je u reci koja je tekla oko dvorca moralo uvek da bude oko pet kraljevih merica, pa kada ogladne, oni samo pruže ruku i uzmu šta im treba. Ali, zanimljivo je da su u dvorcu jeli samo slatkiše. Svi su se čudili tome da kralj i dvorani ne jedu meso ni masnu hranu, ali kao i svako kraljevstvo i ovo je moralo da bude malo misteriozno. Ipak kada nastupe baš, baš, teška vremena i kada baš nema slatkiša, uzmu dvorani i masnu hranu da ne bi umrli od gladi, ali kada je sve normalno, klopaju samo slatkiše.
Ponekad, zbog velike isporuke kutija, u reci je bilo viška hrane i slatkiša, tako da su Beta patuljci i pored toga što su isporučili ljudima njihovo sledovanje i što su ostavljali pet merica slatkiša za Kralja, morali taj višak da nose u centralni magacin, da se hrana ne bi gomilala po kraljevstvu i da se ne napravi đubre. U magacinu su slatkiše pakovali na posebne police. Kada bi se napunile sve police, preostale slatkiše, uštipke, pice itd. čarobnjaci-masteri bi u specijalnim odajama pretvarali u mast, koju su stavljali u buriće i ostavljali deo u magacinu, a deo nosili u posebne hangare na obodu kraljevstva. Tako su se hrana i slatkiši čuvali i prerađivali za crne dane.
Agenti
Centralni magacin je bila ustvari, posle dvorca, najveća čarobnjačka fabrika. Ono što smisle čarobnjaci-mudraci u dvorcu, to su ovde čarobnjaci-masteri napravili u specijalnim laboratorijama. Ovde su mogli da uđu samo specijalni agenti i da urade ono za šta su imali specijalnu dozvolu, ili samo da prenesu instrukcije čarobnjacima od hipo-službe.
Kada se desi nestašica hrane, onda su tu bili Alfa patuljci, koji su imali specijalnu dozvolu da uđu u centralni magacin i sa polica da uzimaju pakete sa slatkišima i stave ih u reku da bi doplovili do dvorca i ljudi. Oni su činili jedan deo specijalne kraljeve službe i nisu bili baš oni super agenti, nego više kao agenti kontrolori. Kada iz nekog razloga u vodi ostane manje od pet kraljevih merica, onda bi Alfa patuljci odjurili do centralnog magacina i istovarali bi one slatkiše sa polica u reku da doplove do dvorca. Posle toga bi Beta patuljci skakali u vodu i nosili te pakete do ljudi, pazeći sada da u reci ipak ostave oko pet kraljevih merica da i dvorani imaju da se posluže kada god zažele.
Beta patuljci, deluju onako, kao da su samo neki nosači paketa, ali nisu oni samo to. Jeste da skoro najviše rade u kraljevstvu i rekao bi čovek da nisu mnogo važni. Samo nekuda trče, plivaju i raznose pakete, ali pored toga Beta patuljci imaju veoma važnu ulogu u korišćenju hrane kada ona zatreba za jelo. Dok su još u rekama, tj. dok se još nisu povukli u tajanstvenu školu, Beta patuljci ne daju da se koriste burići sa mastima. Oni su nekako prvenstveno vezani za slatkiše i kako je rečeno, njih najviše i raznose kod ljudi da im se nađe kada zatreba. A kada se to stvarno i desi da ljudima zatreba neko jelo, Beta patuljci ne dozvoljavaju da se išta drugo jede osim slatkiša. Tek kada se patuljci umore i povuku u svoju kuću i kada ih nema puno u rekama, onda ljudi mogu malo da prezalogaje i masnu hranu.
Kada nastupe teške situacije za kraljevstvo, onda su tu pravi agenti, koje su slali oni komandanti iz hipo-službe. Jedni od tih veoma važnih agenata su bili Kortizoli. Oni su bili vrlo odani kralju i dvoranima. Otišli bi do centralnog magacina i stavili u reku slatkiše da doplove do dvorca, za Kralja i dvorane, a za ljude su uzimali i dopremali mast iz onih hangara sa oboda kraljevstva, da im se nađe ako zatreba. Usput su još svašta nešto radili kako bi obezbedili ljudima mir i da se prevaziđu nastale poteškoće.
Nihova je uloga bila velika kada bi nastupila glad. Tada, pošto danima nije pristizala hrana, ljudi bi pojeli sve slatkiše iz plakara, što su ih spremali za crne dane, a pored toga Alfa patuljci bi u reku istovarili sve slatkiše iz centralnog magacina, tako da u njemu nije bilo ni jedne jedine čokoladice. To je velika opasnost za Kralja i dvorane, pošto u dvorcu nemaju zalihe hrane, onda može da se desi da se svi onesveste od gladi i da umru, tako da je Kralju i dvoranima, a bogami i ljudima bilo potrebno bar malo slatkiša. Bez njih niko nije mogao ništa da radi.
Tada bi Kortizoli odlazili do ljudi i kao specijalni agenti ulazili u kuće i uzimali iz plakara meso i nosili do centralnog magacina do čarobnjaka-mastera na preradu. Zamislite kakvi su to čarobnjaci bili u centralnom magacinu. Oni su od mesa pravili slatkiše i onda bi ih stavljali u vodu da ih tok reke nosi do Kralja, a Beta patuljci do ljudi. Nisu oni ništa krali, nego su čak svima činili uslugu, jer su nosili meso na preradu, da bi Kralj, dvorani a i ljudi mogli da prežive.

I kao treći, bili su posebno opasni vitezovi Adrenići. Njih je bilo baš puno. Čekali su kao zapete puške hoće li nešto da se desi opasno po kraljevstvo i odmah bi stupali u akciju. Oni su bili nešto kao milicija i vojska i bili su raspoređeni po celom kraljevstvu, a pošto im je zapovedao čarobnjak činili su razna čuda. U slučaju bilo kakve nesreće, npr. hladnoća, snegovi, poplave, ili kada neki zli ljudi i aždaje hoće da napadnu kraljevstvo, Adrenići su bili uvek spremni za akciju. Prilično su opasni, ali je zato njihov gazda bio mnogo simpatičan i zato su ga zvali Simpatikus Adrenić. Bio je on čarobnjak-vojnik. Kada se nešto desi što miriše na opasnost, Simpatikus raširi svoj plašt i svi Adrenići jedan po jedan prolaze ispod plašta, ali kada izlaze onda se od jednog napravi sto i jedan vitez i svi se sjure po dolinama da odbrane kraljevstvo. To je trebalo gledati. Stotine i stotine Adrenića izleću ispod Simpatikusovog plašta kao jata ptica i jure koliko ih noge i ruke nose, jer su i trčali i plivali. Kada obave zadatak vraćaju se isto ispod plašta i od njih sto i jednog u Simpatikusovu palatu ulaze po jedan.
Njima je bilo važno da u prvom trenutku obezbede hranu za Kralja i dvorane, a onda se rasprše po celom kraljevstvu kod ljudi i nateraju ih kao u vojsci kada se da uzbuna, da svi budu spremni za akciju ili borbu. Kad se oni pojave, svaka se aktivnost prekidala. I spavanje i fudbal i bilo koji rad. Zauzimala se borbena pozicija, a sve je to nadgledao Simpatikus i pratio šta se događa. Svima srce ubrzano lupa i čekaju da vide da li je u pitanju stvarna opasnost, ili se Adrenićima samo učinilo. Ako je bila greška, Simpatikus bi im mahnuo rukom i vitezovi bi nestali, a ljudi bi se vraćali svakodnevnim poslovima. Pored toga, obavljali su oni još neke zadatke neophodne za odbranu kraljevstva. Ubrzavali su tok rekama, pojavljivali se odjednom iz nekih budžaka gde ih niko ne očekuje, postrojavali su ljude kao vojnike da budu spremni za borbu, itd.
Oni su sa malo kim bili u dobrim odnosima. Naročito su bili kivni na Beta patuljke. Bilo je ovakvih slučajeva:
Adrenići iznesu slatkiše iz magacina u reku, a Beta patuljci krenu da ih isporučuju ljudima, a onda se naroguše vitezovi Adrenići, dohvate patuljke i počnu da viču:
– Je li vi patuljci, kuda sa tim slatkišima?
– Pa kod ljudi – odgovaraju mučeni patuljci
– Manemoj, mi ćemo da se mučimo i da izbacujemo slatkiše iz magacina u reku da bi Kralj i dvorani imali šta da jedu, a vi ćete da ih nosite kod ljudi koji već imaju pune plakare slatkiša – grmeli su Adrenići
– Ali mi smo mislili… – u glas zamucaše patuljci
– Šta ste mislili? Šta ste radili ovih dana? Da li ste ljudima odneli dovoljno da napune plakare?
– Pa jesmo … odgovaraju patuljci
– Pa šta onda radite ovde, patuljci jedni? – vikao je vitez i mahao rukama.
Šta li vas uče u onoj školi? Brišite odavde da vas više ne vidimo – izdraše se Adrenići
Adrenići se nisu dugo zadržavali na rekama. Ako bi se desilo da su se prevarili u proceni opasnosti, nestajali bi za par minuta i onda bi Beta patuljci mogli na miru da nastave sa raznošenjem slatkiša. Adrenići su se brzo pojavljivali, ali su brzo i odlazili, kao duhovi. Uglavnom, kada zatreba uvek su tu i svi su ih slušali bez pogovora.
I Kortizoli i Adrenići rade kao po dogovoru. Kada se dogodi neka opasnost, ili ako opasnost traje dugo, onda prvo izlete da intervenišu Adrenići. Oni su kao oni super specijalni policajci, koji brzo kao munje rešavaju probleme. Posle njih, ako opasnost i dalje traje, polako stižu Kortizoli i uključuju se u zaštitu, čineći sve ono što je rečeno da odbrane kraljevstvo.
I tako je to išlo u krug. U mirna vremena, kad se desi isporuka hrane, Beta patuljci su plovili rekama, preuzimali te pristigle pakete i snabdevali ljude, ostavljajući u vodi oko pet kraljevih merica, da Kralj i dvorani imaju da se posluže kada god hoće, a višak su nosili u centralni magacin, gde su ih slagali po policama, ili pretvarali u mast i nosili na obod kraljevstva. Kada raznesu svu hranu, vrate se u školu da odmaraju, dok opet ne dođe nova isporuka hrane. Kada zbog nekog razloga u rekama nema pet kraljevih merica slatkiša, zato što je zakasnila isporuka hrane, ili su Beta patuljci previše isporučili ljudima, ili su Kralj i dvorani skoro sve izvukli iz reke i pojeli, u pomoć su priskakali Alfa patuljci i iz centralnog magacina izbacivali slatkiše u reku, a onda bi opet Beta patuljci nosili tu hranu do ljudi, pazeći da sada ostave pet kraljevih merica u vodi. U slučaju da ljudi hoće da jedu, Beta patuljci, ako ih ima dovoljno u rekama, ne dozvoljavaju da se jedu ni masti, ni meso, nego samo slatkiši.
Kada zapreti neka teškoća, onda su se aktivirali Kortizili, agenti hipo-službe, a kada bi se desila opasnost, onda su se pored Kortizola, kao jurišni odred, pojavljivali čarobnjak Simpatikus i vitezovi Adrenići, koje su svi slušali i koji su veoma brzo, takođe iz centralnog magacina, iznosili u reku velike količine slatkiša, a ljude terali u borbenu poziciju. Na kraju svega, bilo da je opasnost bila prava, ili se samo činilo, Beta patuljci bi sve slatkiše iz reka pokupili i isporučili ljudima, ostavljajući onih pet merica za Kralja i nastupio bi mir.
Beta patuljci su neophodni, zato što je to bilo vrlo čisto kraljevstvo i nije se moglo dopustiti da hrana u velikim količinama pluta po rekama i da se pravi đubre koje će zagaditi okolinu.
Najvažnije od svega je da su Beta i Alfa patuljci zajedno činili da u rekama uvek bude oko pet merica slatkiša za Kralja i dvorane. Jedni su iznosili iz reke i davali ljudima, a drugi su ubacivali u reku.

Nastavak na strani 2.

 

One thought on “FIZIOLOŠKA BAJKA (DIJABETES)

  1. Повратни пинг: Glikemija | City Step

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Compare