Šećer u krvi

Insulin

            Insulin je hormon pankreasa, koji ima višestruku funkciju u metabolizmu ugljenih hidrata, odnosno šećera, masti i proteina.

Insulin podstiče:

– mišići

            Insulin povećava transport šećera u mišiće za 10 do 20 puta. Ako su mišići neaktivni transportuje i odlaže glukozu (šećer) u mišiće, gde se pohranjuje u obliku glikogena, dok se ne popune mišićni magacini, što iznsoi oko 2% koncentracije (u jetri 5 do 6%).

            Kada je mišić aktivan, onda samo naprezanje mišića omogućava propustljivost za šećer, tako da tada nije potrebno mnogo insulina.

Kada se glukoza iz krvi uz pomoć insulina popakuje u jetru i mišiće, onda koncentracija u krvi opadne i shodno tome opadne i nivo insulina. U tom slučaju, počinje u jetri obrnut proces. Oni enzimi u jetri, koji su bili inhibirani od strane insulina postaju aktivni i počinje oslobađanje glukoze iz glikogena otpuštajući je u krvotok.

– jetra

            Insulin pored mišića skladišti glukozu u jetru, takođe u obliku glikogena, odnosno povećava aktivnost enzima glukokinaze koji foforiliše i ‚‚zarobljava‚‚ glukozu u jetri i nadalje aktivira enzime fofsofruktokinazu i glikogen sintetazu koji su odgovorni za konačno formiranje glikogena od unesene glikoze. Kada se glikogenski kapacitet u jetri popuni, insulin podstiče pretvaranje viška glukoze u masne kiseline i trigliceride i nadalje se transportuju u masno tkivo.

– mast

            Insulin štedi mast tako što prvenstveno iskorišćava ugljene hidrate (šećer ili glukozu). Na dva mesta u organizmu insulin utiče na metabolizam masti.

            Prvo u jetri kada se glukoza popakuje u glikogen i dostigne oko 5 do 6% koncentracije (u mišićima oko 2%), višak glukoze pretvara se u trigliceride i transportuju se u masne ćelije dalje po telu.

            Drugo dejstvo je u manjoj meri ispoljeno u samim masnim ćelijama, gde insulin skladišti glukozu u mast. Insulin podstiče transport glukoze u masne ćelije i u tom metaboličkom procesu se stvaraju velike količine alfa-glicerofostata, supstance koja tvori glicerol, koji nadalje sa masnim kiselinam stvara trigliceride u masnom tkivu i čini ono što zovemo masno tkivo. Dakle kada nema insulina, masne kiseline, koje iz jetre dođu do masnih ćelija, ne mogu da se pohrane jer im nedostaje strukturni sastojak.

            Kada nema insulina, postaje aktivan enzim hormon-senzitivna lipaza, koja oslobađa trigliceride i glicerol iz masnih ćelija.

– proteini

            Pored šećera i masti insulin pomaže i transportu i sintezi proteina u ćelijama.

Insulin inhibira:

            Insulin blokira masne kiseline iz masnog tkiva da se oslobode, odnosno blokira enzim hormon-senzitivnu lipazu, koji vrši hidrolizu triglicerida i time ih oslobađa da idu u krvotok iz masnog tkiva.  Inhibira enzim fosforilazu, koja oslobađa glukozu iz glikogena u jetri.

            Insulin inhibira glukoneogenezu time što inaktivira enzime odgovorne za taj proces u jetri i delom inhibira oslobađanje aminokiselina iz mišića i ostalih tkiva.

Rezime:

Insulin podstiče preuzimanje glukoze u mišiće i jetru i u isto vreme blokira razlaganje masti i proteina. U jetri podstiče pretvaranje viška glukoze u trigliceride, a u samom masnom tkivu manji deo glukoze pretvara takođe u trigliceride, ali upravo u tom procesu se stvara alfa-glicerofosfat, supstanca koja struktuiše glicerol neophodan da sa masnim kiselinama koje su stigle iz jetre konstituiše trigliceride. Kada nema insulina, odnosno kada se smanji koncentracija, enzimi koje je insulin blokirao, aktiviraju se i počinju obrnuti procesi, koji  oslobađaju glukozu iz jetre i masne kiselina iz masnog tkiva.

U toj sprezi funkcioniše organizam, međutim u celom tom metaboličkom sklopu, aktivni su i drugi hormoni, (vidi Sprega hormona)

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Compare