Namirnice

Kada bi čoveka razložili na sastavne elemente od kojih, najveći deo čini voda, oko 60%, zatim kalcijum, vodonik, ugljenik, gvožđe, itd., i prodali te elemente na pijaci, zaradili bi najviše 20 evra.

Sve namirnice, trebalo bi u procesu varenja da se razlažu na 6 elemenata, odnosno naše telo je i struktuirano od tih 6 elemenata, tako da ono što unosimo u organizam kroz obroke, čini i nas same. To su:

–   Ugljeni hidrati  –  Proteini  –  Masti

–   Vitamini...(Organski molekuli)…rastvorljivi u mastima D E K A  i  u vodi B grupa, C

–   Minerali…(neorganski molekuli)…kalcijum, natrijum, magnezijum,  itd. oko  40   elemenata.

–   Voda

NAPOMENA: Namirnice iz prodavnice i sa pijace, koje mi svakodnevno konzumiramo, nisu baš tako separatisane na ovih 6 elemenata. Uglavnom su struktuisane od više njih. Mleko je npr. univerzalna hrana, koja sadrži sve elemente potrebne za razvoj organizma. Pojedino voće sadrži najviše vode, ali i ugljene hidrate i vitamine. Meso je uglavnom izvor proteina, ali ima i masti i minerala. Žitarice su uglavnom ugljeni hidrati, ali sadrže i protein, itd.

Ugljeni hidrati

Ugljeni hidrati su uglavnom izvori energije i daju ‚‚gorivo‚‚ organizmu (vidi šećer u krvi i glikemija)

Tu su svrstane sledeće grupe namirnica:

– Žitarice svih vrsta kao i njihovi proizvodi; hleb, peciva, testa, pice, kolači, pojedine grickalice

– Kolači svih vrsta

– Voće

– Sokovi, kole, odnosno slatka pića

Njihova je karakteristika, pored toga što su izvor energije, da se vrlo lako pretvaraju u mast, (ali ne i u proteine) odnosno, ako pojedete više UH nego što je potrebno vašem organizmu, dobijaćete na težini (vidi ‚‚radionica‚‚).

Proteini

Proteini su gradivni element živih bića. To su:

– meso, pečurke, biljni protein- nalaze se u mahunarkama, belance, mleko

Njihova je karakteristika da se pretvaraju iz jednog oblika u drugi, odnosno, kada su uslovi normalni, čine kao što je rečeno, gradivne elemente, ali kada su uslovi opasni po život, kao što je produženo gladovanje, onda se razgrađuju i pretvaraju u elemente, koji daju energiju, kao što je daju ugljeni hidrati.

Masti

Masti su, iako ozloglašene zbog gomilanja kilograma, neophodne i veoma važne u metabolizmu.

Služe kao rezerva energije i čine zaštitni sloj organizmu. Pored toga, obzirom da se i ugljeni hidrati i proteini, ako su u višku, pretvaraju u mast, čine veoma bitan regulatorni mehanizam u nivelisanju produkata metabolizma.

Masti i ulja su praktično jedno te isto i svima su poznati ti proizvodi, dok ih je mnogo više u skrivenom obliku i mogu se naći u:

– mesu

– kikirikiju i grickalicama

– čokoladi i slatkišima

– maslinama, itd.

Vitamini

Vitamini su organski molekuli neophodni za odvijanje metaboličkih procesa. Organizam ne može sam da ih sintetiše i moraju se unositi hranom (vidi Mikronutrijenti). U osnovi dele se na vitamne rastvornljive u mastima (D E K A) i rastvorljive u vodi (B grupa i C).

Minerali

MInerali su neorganski morekuli i čine sastavni deo našeg tela. Nophodni su u odvijanju metaboličkih procesa, tako da se moraju unositi hranom. Među najpoznatijima je kalcijum koji je neophodan sastojak kostiju i regulator ulaska natrijuma u ćeliju, u procesu prenošenja nervnog impulsa, zatim gvožđe, odgovorno za dobru krvnu sliku. Pored njih bitni su još, kalijum, fosfor, magnezijum, cink, itd.

Voda

Voda čini oko 62% našeg tela.