Šećer u krvi

O šećeru u krvi /glukoza u krvi; glikemija/

GLIKEMIJA

DEFINISANJE OSNOVNIH POJMOVA

– Glikemija je nivo glukoze (glikoze) u krvi izražena u mM/L
– Glukoza je isto što i glikoza
– Glikoliza je proces razlaganja glukoze do pirogrožđane kiseline
– Glikogeneza je proces stvaranja glikogena iz glukoze
– Glikogenoliza je proces razlaganja glikogena
– Glukoneogeneza je proces stvaranja glukoze iz proteina i glicerola
– Referentne vrednosti glikemije su od 3,5 do 6 mM/L
– Aerobno – u prisustvu kiseonika
– Anaerobno – bez prisustva kiseonika
– ATP – adenozin tri fosfat
– ADP – adenozin di fosfat
– CP, KrP – Kreatin fosfat
– MOL – Mol je mera od 180 grama
– mM (mili mol) je 0,18 grama

Objašnjenje za Mol i miliMol/Litar :
Ugljeni hidrati imaju formulu C6 H12 O6. Ugljenik ima atomsku masu 16, vodonik 1 i kiseonik 12.
Kada se pomnoži 6 ugljenikovih atoma sa 16 dobije se masa od 96. Vodonikovih 12 atoma ima masu od 12 i 6 kiseonikovih atoma ima masu od 72. Kada se saberu te vrednosti (96+12+72) dobije se da je molekul glukoze težak 180 jedinica mere, odnosno 1 Mol je 180 grama, a mili MOL, odnosno hiljaditi deo je 0,18 grama. Npr. 5 mM/L glukoze po litri krvi je 0,9 grama glukoze u litri krvi. Obzirom da čovek ima oko 5 litara krvi, u krvotoku je oko 4,5 grama glukoze, što je referentna vrednost.
Masti npr. imaju formulu C12 H38 O12 i po istom principu se računa, tako da vrednost, 1 MOL za masti iznosi 374 jedinica mere, odnosno, 1 MOL = 374 grama.

Merne jedinice glikemije:

60 mg/dl = 0,6 gr/L = 3,3 mM/L

70 mg/dl = 0,7 gr/L = 3,9 mM/L

80 mg/dl = 0,8 gr/L = 4,4 mM/L

90 mg/dl = 0,9 gr/L = 5,0 mM/L

100 mg/dl = 1 gr/L = 5,5 mM/L

110 mg/dl = 1,1 gr/L = 6,1 mM/L

120 mg/dl = 1,2 gr/L = 6,6 mM/L

130 mg/dl = 1,3 gr/L = 7,2 mM/L

140 mg/dl = 1,4 gr/L = 7,8 mM/L

150 mg/dl = 1,5 gr/L = 8,3 mM/L

200 mg/dl = 2 gr/L = 11,1 mM/L

UVOD

Iako nam namirnice šarenoliko izgledaju na trpezi, krajnji produkt svega što unosimo u organizam i što se resorbuje u krvotok su: belančevine, ugljeni hidrati, masti, minerali, vitamini i voda. Pored belančevina, koje prvenstveno imaju gradivnu ulogu, ugljeni hidrati i masti služe kao izvor energije.

‘‘ Važnost ugljenih hidrata kao energenta za vežbe tipa izdržljivosti poznata je još od pre 60 godina. Levin je 1924 godine otkrio da nivo glukoze u krvi opada kod trkača na 40 km – sa 90 ml/dl na 45ml/dl. Primećeno je da su učesnici trke bili fizički izmoreni i dezorjentisani. Ishrana obogaćena ugljenim hidratima značajno povećava izdržljivost za vreme dugotrajnih aktivnosti. Iscrpljenost je u vezi sa hipoglikemijom, a unos ugljenih hidrata za vreme vežbanja brzo vraća nivo glukoze u krvi na normalne vrednosti, omogućavajući dalji nastavak aktivnosti. Iz tih zapažanja proisteklo je uverenje da zamor za vreme dugotrajne aktivnosti aerobnog tipa prouzrokuje snižavanje nivoa glukoze u krvi, što nastaje usled potrošnje zaliha glikogena u jetri. Jedan od prvih koji je ustanovio odnos između mišićnog glikogena i zamora bio je Grolman (1955). Otkrio je da je izdržljivost aerobnog tipa i koncentracija mišićnog glikogena kod treniranih pacova značajno veća, nego kod netreniranih.
Sa razvojem tehnologije i igle za biopsiju, ranih šezdesetih godina, postalo je moguće i praktično istražiti odnos aerobne izdržljivosti i zaliha mišićnog glikogena kod ljudi.
Daljim razvojem nauke i tehnologije došlo se do prilično pouzdanog shvatanja kauzalnosti između strukture organa, metaboličkog mehanizma, vrste aktivnosti i konzumiranja namirnica, koji pored ostalog rezultira i nivoom glukoze u krvi.
Proces razlaganja UH počinje u ustima, a završava se u tankom crevu gde se u krv „transportuje„ glukoza /monosaharid/.

Putem krvi, a uz pomoć insulina, glukoza se prenosi i skladišti u jetri i mišićima, gde se pretvara u glikogen određenim biohemijskim procesom i po potrebi služi kao izvor energije. Mozak, međutim, kao izvor energije koristi direktno glukozu iz krvi, kao i još neki organi, tako da se u krvotoku uvek nalazi optimalna količina glukoze. Regulisanje nivoa glikemije se bazira na sprezi hormona. U zavisnosti od radne aktivnosti, emocionalnog stanja i unosa namirnica, naizmeničnim dejstvom hormona nivo glukoze se održava, ili svodi u okvire referentnih vrednosti, koje iznose 3,5 do 6 mM/L.

Ekstremni pad, ili povećanje glukoze u krvi može dovesti do kome, dok blaže promene pada nivoa glukoze mogu da uzrokuju promene u koncentraciji, koordinaciji, fizičkoj sposobnosti itd.
Fizički napor, kao što je trening ili takmičenje, uzrokuje povećani utrošak energije, a ako je još propraćen i emocionalnim stresom, variranje glikemije može značajno da utiče na radnu sposobnost.
Pored svih ovih saznanja, savremeno doba je omogućilo i aparaturu kojom se neposredno, za vreme treninga mogu izmeriti pojedini fiziološki parametri.
Sa druge strane moderno doba je razvilo i tehnologiju proizvodnje suplemenata, što je u velikoj meri komercijalizovano, i nudi se na tržištu bez mogo kritičnosti.
Iako je nauka dala mnoge odgovore, priličan broj mladih ljudi veoma olako i sa rizikom po sopstveni organizam pristupa korišćenju raznih preparata.
U odnosu na svremeni način života, nivo glikemije zavisi od unosa namirnica i suplemenata (posebna vrsta metaboličkih preparata u sklopu ishrane), zatim od vrste aktivnosti i stresa, koji provociraju hormonalni odgovor organizma.

KONCENTRACIJA GLIKOZE U KRVI (GLIKEMIJA) U MIRU

U toku dana između dva obroka glikemija iznosi 4,4 – 5,5 mM/L (80 – 100 mg/dl ). Posle obroka glikemija može da dostigne vrednosti i preko 7 mM/L (oko 130 mg/dl) i ako je osoba zdrava, vrednost glikemije ne bi trebalo da pređe 11mM/L odnosno 200 mg/dl, u bilo koje doba dana bez obzira na obrok. Tokom gladovanja glikemija pada na ispod 3,5 mM/L (60 mg/dl).

Ulogu održavanja glikemije održavaju dva sistema. Prvo – redovna ishrana, drugo – hormonalni sistem, koji održava balans, tako što transportuje višak glukoze iz krvotoka u ćelije i ako usled toga, u krvi ostane malo glikoze, odnosno, u slučaju kada vrednost padne ispod referentnih vrednosti, onda deponovanu glikozu iz jetre mobiliše u krv. Osnovna funkcija glukoze u krvi je da hrani mozak.
Mozak nema skladište, gde bi se sakupljale rezerve hranjivih materija, kao što je to slučaj sa jetrom, nego se hrani direktno iz krvi i to isključivo glukozom. Jedino je iznimka kod Eskima, jer je njihova ishrana bazirana na mastima i proteinima. Tome se prilagodio i mozak tako da se većinom hrani upravo mastima. U slučaju kada nema glukoze u krvi i hrane za mozak, dolazi do pospanosti, dekoncentracije, malaksalosti itd. Posebno je to izraženo posle obilnog jela, a posebno opasno, ako se posle takvog obroka seda za volan.

GLIKEMIJA ZA VREME FIZIČKE AKTIVNOSTI

U stanju mirovanja centralno mesto u regulisanju glikemije imaju insulin i glukagon, koji naizmeničnim dejstvom održavaju nivo glukoze u krvi u referentnim vrednostima (3,5 do 6 mM/L).
U stanju umerenog i napornog vežbanja relevantni parametri za nivo glukoze u krvi su: prethodni unos hrane, mišićne i jetrine zalihe glikogena, intenzitet vežbanja, trajanje vežbanja, vrsta angažovanih mišićnih vlakana i eventualni psihički stres /npr. važnost takmičenja/. U zavisnosti od dejstva pomenutih parametara u toku trajanja vežbe, aktiviraju se odgovarajući hormoni, koji svojom spregom utiču na formiranje glikemičkog profila.
Glikemija je samo posledična pojava, koja je evidentirana određenim instrumentom, a ono što na metaboličkom nivou dovodi do promene nivoa glukoze u krvi može se objasniti na osnovu dosadašnjih istraživanja i saznanja,a doleprikazani shematski prikaz ukazuje na procese, koji dovode do osnovnog energetskog supstrata ATP-a. https://citystep.net/arterijski-pritisak/

Nastavak na strani 2.

 

5 thoughts on “O šećeru u krvi /glukoza u krvi; glikemija/

  1. Ja se zovem Ivana, danas ja ću vam reći o mom iskustvu korišćenja spreja Fito Spray za mršavljenje.

    Sa problemom višaka kilograma poznati su mnogi ljudi. Posebno žene pate od ovoga problema. Neko odluči da ništa ne radi i nažalost, može samo povremeno da promeni garderobu, a neko počinje da se bori sa problemom. Na ovom spisku i ja sam.

    Moja težina je jako bitna za mene. Mnogo puta sam ga pokušala izgubiti ga korišćenjem različitih dijeta i uzimanjem raznih specijalnih proizvoda koji mogu da sagore masti i koji smanjuju apetit. Shvatila sam da mnogi proizvodi koji su veoma poznati i jako popularni, mogu pomoći ali uglavnom nakon upotrebe ovih proizvoda kroz neko vreme težina se ponovo vrača. Zbog toga nisam znala šta mogu da uradim u mojom slučaju. Bila sam veomo uznemirena.

    [url=http://infazavr.org/komentari-o-spreju-macho-man-za-muskarca-da-li-je-laz-ili-istina.php]macho man da li je laЕѕ ili istina[/url]

     
    1. Ivana, uglavnom su ti preparati koncipirani tako da ti ne nanose štetu. Malo je verovatno da će nekoliko kapi spreja ili kašičica neke supstance da ti pomogne da skineš kilograme. Može, jedino u slučaju da ti ta supstanca direktno utiče na hormone, koji onda menjaju metabolizam celog organizma, što nije preporuljivo da radiš. U svemu tiome važan je psihološki momenat. Ti uzmeš taj sprej i toliko si pod utiskom, da u prvo vreme i ne jedeš ili malo jedeš, tako da dolazi do smanjenja kilograma, ali ne zbog spreja, nego zato što ne unosiš višak hrane u sebe.
      Gledaj to ovako – ako ti uneseš 50 grama čokolade, ne možeš od toga da se ugojiš 80 grama. Možeš da dobiješ onoliko grama, kolika je energetska vrednost te čokolade, pod uslovom da je baš tih 50 grama čokolade onaj višak, preko mere dnevnog metabolizma.
      Ako imaš volje pogledaj stranicu RADIONICA i ako te ne mrzi malo se udubi u tu matematiku.
      Ako te mrzi, svakako razmisli o sledećem.
      Moraš da pronađeš svoj put. Svaka dijeta je patnja i kada prođe režim dijete, čovek se vraća na staro.
      Kako odmiču godine, metabilizam je sve sporiji, a čovek sve više voli da jede, a da zlo bude veće, odraslom organizmu, uopšte ne treba puno hrane da bi opstao. Problem je u psihološkoj zavisnosti od ukusa, a i tako smo navikli – da se prejedamo.
      Pronaći svoj put, znači da definišeš šta voliš da jedeš, šta je korisno u zdravstvenom smislu i da odrediš količinu koju ćeš unositi na dnevnom i nedeljnom nivou. U prvo vreme to izgleda malo naporno, ali vrlo brzo se stekne osećaj i posle ide sve po automatizmu. Suština je da se izbegne patnja, tj, da se ničega ne odričeš, ali moraš da budeš poštena i odgovorna prema sebi i svom organizmu. Odredi količinu npr. slatkiša, koje ćeš pojesti tog dana i toliko pojedi. Ni više ni manje.
      Bilo bi poželjno da bar tri puta nedeljno, nekako nađeš vremena za neki vid rekreacije.
      Kada se ishrana i vežbanje slože kako treba, uživaćeš.
      Ako ti treba neki dodatni savet, tu smo. Javi se.

       
  2. Повратни пинг: Glikemija | City Step
  3. Повратни пинг: Glikemija |   © 2020. CityStep.net
  4. Повратни пинг: Sprega hormona |   © 2020. CityStep.net

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Compare