Šećer u krvi

Sprega hormona

Hormoni su generalno gledano veoma zanimljivi, jer se međusobno podstiču, ili inhibiraju kao da su u španskoj seriji. Insulin na primer, radi u paru sa glukagonom, doduše u naizmenično opozitnom dejstvu, zajednički radi sa hormonom rasta. Nije u ljubavi sa adrenalinom i jednostrano je vezan za masti, jer ih pakuje i slaže na gomilicu u masno tkivo, ali ne želi da ih pusti da se raspakuju i da odu, itd, itd.

U odnosu na metabolizam masti, ugljenih hidrata (glukoze) i proteina (aminokiselina) pored insulina, aktuelnо је јоš nekoliko hormona: hormon rasta, kortizol, kateholamini (adrenalin i noradrenalin),  glukagon.

Insulin, kao što je rečeno podstiče iskorišćavanje glukoze, a inhibira iskorišćavanje masti, a kada nema insulina sinteza proteina je blokirana i koncentracija aminokiseline se povećava. U skladu sa tim, insulin zajedno sa hormonom rasta utiče na rast i razvoj organizma.

Kada nivo glikemije padne odnosno nivo šećera u krvi, uključuje se glukagon koji aktivira mehanizme za povećanje šećera ukrvi i to u nekoliko minuta. Pored toga, glukagon u jetri inhibira sintezu triglicerida, čime se postojeće masne kiseline ne skladište kao mast, nego su  na raspolaganju kao gorivo. Kada se u krvi pojave aminokiseline, stimuliše se lučenje glukagona, koji podstiče njihovo pretvaranje u glukozu, a takođe se u slučaju aminokiselina luči i insulin. Pri napornom vežbanju koncetracija glukagona se nekoliko puta poveća, čime se osigurava nivo glikemije u krvi.

U slučaju produžene hipoglikemije, hormon rasta i kortizol inhibiraju iskorišćavanje glukoze, a podstiču iskorišćavanje masti. Kortizol pojačava glukoneogenezu u jetri. Mora se naglasiti da oba ova hormona deluju sporo i maksimum im se ispoljava nakon više sati.

Adrenalin je hormon, koji u stanjima stresa deluje urgentno na povećanje glikemije, tako što oslobađa glukozu iz jetre, a u isto vreme iz masnog tkiva oslobađa i masne kiseline, dakle u stanjima stresa, adrenalin ubrizgava gorivo za predstojeću akciju. Pored toga, adrenalin koji oslobađa glukozu i masne kiseline u krv, ima inhibitorno dejstvo na lučenje insulina, koji teži da ih vrati u ćelije.

Između ostalog, suština ove hormonske sprege je da se nivo glukoze, ili šećera u krvi održi na nivou, koji je potreban da mozak ima dovoljno energenata za ishranu i nadalje svi ostali organi. Generalno gledano, telo ili organizam je pre sabijena energija, nego što je masa.  

U samom organizmu, šećer se pretvara u mast i mast se pretvara u energiju. Proteini se takođe pretvaraju u mast i u energiju, ali ni šećer ni mast se ne pretvaraju u proteine. Proteini moraju posebno da se unose u organizam ishranom i stabilni su čuvari i mase i energije tela. 

Primarni izvori energije za fukcionisanje organizma su ugljeni hidrati. Masti su pomoćni  izvor energije i organizam ih obilato koristi. Sav višak ugljenih hidrata i proteina, koji se unese u organizam, pretvara se u mast. Tako pohranjena energija se čuva i koristi se kada zatreba.

Proteini, ili mišićno i ostala tkiva od kojih je konstituisano telo, daju onaj prepoznatljivi oblik i uz pomoć energenata dobija se funkcionalnost živog bića, ali kada se iscrpe zalihe šećera i masti, u ekstremnim stanjima produženog gladovanja, onda se i deo proteina razgrađuje u energente i učestvuju u održavanju života, do krajnje granice gubitka mase tela i to tako da i dalje ostaje ona primarna funkcija, da za mozak mora da se obezbedi  dovoljno energije.

 

One thought on “Sprega hormona

  1. Повратни пинг: Insulin |   © 2020. CityStep.net

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Compare